Povezanost i razlike između skale samopoštovanja i roditelja i dece
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad

Rezime
Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi da li postoji statistički značajna razlika između Rozenbergove skale samopoštovanja i uloge u porodici tj. između roditelja i dece. Takođe smo želeli da proverimo da li postoji statistički značajna povezanost između ove dve varijable. Istraživanje je sprovedeno na osnovu zajedničkih sakupljenih podataka studenata III godine Fakulteta za pravne i poslovne studije iz Novog Sada, sa smera, poslovna psihologija, koji su upitnik MZ1 dali porodicama sa 4 člana (otac, majka i dvoje dece koji studiraju).
Statističkom obradom podataka došli smo do rezultata koji su opovrgnuli obe naše hipoteze, tj. da ne postoji statistički značajna razlika kao i povezanost između skale samopoštovanja i roditelja i dece.
Ključne reči: samopoštovanje, roditelji i deca
Sadržaj:
Hipoteze………………………………………………………………………………2
Uzorak…………………………………………………………….…………………..3
Metode prikupljanja podataka.......................................................................................4
Analiza podataka...........................................................................................................4
Tok istraživanja.............................................................................................................5
Rezultati.........................................................................................................................5
Diskusija........................................................................................................................6
Literatura........................................................................................................................8
Prilozi.............................................................................................................................9
Uvod
Pod samopoštovanjem (self-esteem) podrazumeva se vrednovanje ili evaluacija sebe bilo na pozitivan ili na negativan način.
Iako se javljaju povremene promene u samopoštovanju, većina mera polazi od pretpostavke da je samopoštovanje stabilno.
Drugim rečima, neki se ljudi vrednuju pozitivno u većini situacija, dok se drugi većinom procenjuju negativno.
Neki aspekti pojma o sebi važniji su za samopoštovanje od drugih. Ljudi se razlikuju u važnosti koju pridaju pojedinim aspektima svog pojma o sebi.
Samopoštovanje je termin koji se najčešće koristi da bi se izrazilo globalno vrednovanje sebe. Rosenberg (1965, prema Bezinovi, 1988) definiše samopoštovanje kao pozitivan ili negativan stav o sebi. Osoba s visokim samopoštovanjem sebe uvažava i ceni, smatra se vrednom poštovanja i ima celokupno pozitivno mišljenje o sebi. Za razliku od ovakve osobe, osoba s niskim samopoštovanjem sebe najčešće ne prihvata, podcenjuje se i ima celokupno negativno mišljenje o sebi.
Rezultati nekih istraživanja dovode do zaključka da su osobe sa visokim samopoštovanjem boljeg fizičkog i psihičkog zdravlja, otpornije su na stres, zadovoljnije su svojim poslom, školom i privatnim životom, uverenije su da će njihovi napori dovesti do uspeha; češće planiraju, učestvuju u konfliktima, sarađujuu s drugima i postavljaju pitanja u školi; kompetentniji su u školi, na poslu i u različitim socijalnim situacijama; bolje su raspoloženi i manje depresivni; spremniji su suprotstaviti se drugima i lakše podnose kritiku; manje su skloni konformisati se pritisku većine i spremniji su izraziti svoje mišljenje; procenjuju se sretnijima i zadovoljnijima od većine.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]